Odgajivači belog sleza zvone na uzbunu
Onaj ko se odluči da gaji beli slez, koji spada u lekovito bilje, odabrao je posao koji je na ivici isplativosti. Ova višestruko lekovita biljka sadi se u novembru, a postepeno se rascvetava od jula do septembra i njeno gajenje kao i branje traži mnogo rada. Danijel Berta iz Bogaraša i pored toga što se već deceniju bavi iscrpljujućim poslom ipak ostaje veran gajenju belog sleza.
„Za prošlu godinu mogu da kažem da smo imali rekordni godišnji prinos. Lane smo dostigli tonu po jutru, dakle prinos je bio 1,7 do 1,8 tona po hektaru. Otkup je prilično složen, jer toliku količinu belog sleza mora da prati i dokumentacija."
Osim toga što ni sam uzgoj nije jednostavan, posao znatno otežava što i nakon brižnog branja, njegov otkup je povezan sa strogim dozvolama. Biljka ne sme da dobije vlagu, jer u tom slučaju može doći do otopljavanja sluzi, čime gubi svoju učinkovitost. Otkupna cena mu je nepromenjena već više godina: za kilogram se dobija od 850 do 1.000 dinara, ali na našem tržištu može da se kupi i krajnji proizvod koji je očišćen i usitnjen.
„Za sada, pošto je reč o porodičnoj preradi, i baka i deda mogu da nam pomognu, to znači da mesečno ili dvomesečno prodajemo manje količine, od 30, 50 ili 100 kilograma. To uglavnom kupuje domaći trgovci lekovitim biljem, tako da dospeva na domaće tržište, a veći deo na strana tržišta" kaže Agneš Repecki, uzgajivač belog sleza.
Beli slez najviše koristi farmaceutska, kozmetička i prehrambena industrija, a branje roda u Vojvodini gazde najčešće obavljaju u novembru.
