Održan Temerinski sajam rakije
Bela Arpaš iz Bečeja već skoro 50 godina peče rakiju isključivo od svog voća. Na takmičenju je njegova ringlovača dobila zlatnu kvalifikaciju. Tradicija pečenja rakije će se nastaviti, jer njegov unuk nastavlja da radi u svom voćnjaku od oko 2000 kvadratnih metara.
Bela Arpaš, Bečej:
" Kako se pravi rakija koja je nagrađena zlatnom plaketom?
- Nema tajne, samo treba paziti kada se pravi cefra, da se u nju stavlja samo zrelo i čisto voće, jer mnogi pokupe voćke koje su pale na zemlju i to isto dodaju u cefru. Može se i to naravno stavljati za rakiju, samo onda postoji mogućnost pojave sporednih ukusa i onda se ne može dobiti priznanje na ovakvim sajmovima rakije."
Na 13. Vojvođanskom i 23. Temerinskom sajmu rakije stručni žiri je ocenjivao samo 100-postotne rakije. Takmičari koji su pekli rakiju su mogli doneti rakije od višanja, trešanja, jagoda, jabuka, krušaka, šljiva, ringlova, kajsija, breskvi, grožđa, dunja, i duda. Od toga su članovi Senćanskog reda vitezova rakije “Sveti Nikola” iz Sente, predvođeni inženjerom hemije Jovanom Popovim, odabrali najbolje.
Šandor Šnajder, sekretar, Društvo prijatelja bašte, Temerin:
“ Na osnovu čega se odlučuje koji uzorak je najbolji?
- Pre svega na osnovu karakteristične boje i vrste, zatim miris, a treće je ukus, da li ga ima u rakiji onako kako je naznačeno. Ako je breskva, mora da se oseti ukusi breskve, dakle koliko se oseti breskva. Jačina, bez obzira da li je jača rakija ili blaga, pitka ili nije pitka. Sudije imaju tendenciju da svugde koriste ove kriterijume."
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede od svog osnivanja podržava porodična poljoprivredna gazdinstva koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom i preradom voća, kojima na raznim konkursima daje subvencije uz godišnju kamatnu stopu od 1 posto.
Viktor Molnar, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede: „Pod proizvodnjom mislim na sadnju voćnjaka, projektovanje navodnjavanja, ograđivanje voćnjaka, kao i sa aspekta nabavke opreme, opremu za preradu i berbu, kao i opremu za skladištenje voća. Sve su to mogućnosti koje proizvođači koriste i moćiće da koriste i u budućnosti, jer na taj način unapređuju svoju bezbednost, sigurnost proizvodnje i kvalitet prerade, a paralelno s tim, kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu se objavljuju konkursi na kojima mogu da podnesu zahtev za ovu vrstu subvencija. Na većini konkursa se mogu dobiti sredstva gde se pokrije od 60 do 70 posto troškova.”
Osim toga, podstiču se i mladi poljoprivrednici koji su tek počeli, proizvođači rakija i vina, kao i udruženja građana koja se bave organizacijom ovih tradicionalnih manifestacija.
