Otkucava sat Naftne industrije Srbije
Najnoviji paket sankcija Sjedinjenih Američkih Država pogađa oko 300 ruskih kompanija ili kompanija ruskom vlasništvu. Cilj Bajdenove administracije je da smanji prihode od ruske nafte, iz kojih Moskva finansira svoj rat protiv Ukrajine.
Svi su očekivali poboljšanje odnosa između Srbije i SAD-a, kada je počeo strateški dijalog dve zemlje. Tokom protekle dve decenije, ovaj odnos se postepeno poboljšavao, uprkos činjenici da se stavovi dve strane o nekoliko pitanja, kao što su Kosovo i Srebrenica, nisu približili. Istovremeno, pogledi i težnje se slažu u mnogim drugim temama. Zato su srpski političari i srpska javnost bili zbunjeni kada se saznalo da će SAD, bez obzira na pomenuto partnerstvo, uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije, koja je od strateškog značaja za zemlju, jer je u većinskom ruskom vlasništvu.
Džejms O'Brajen, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Stejt departmenta SAD: „Ovo nije usmereno protiv Srbije. Primenili smo sankcije protiv više od 300 ruskih kompanija. Neke od njih se odnose na tankere koji prevoze rusku naftu i kompanija koje imaju koristi od ruske globalne trgovine energijom. Šta pokušavamo da uradimo i šta želimo da postignemo u Srbiji? Sirova nafta plaća i finansira agresiju Rusije na Ukrajinu. 40 odsto prihoda ruskog federalnog budžeta dolazi od nafte, a to je novac koji Rusija koristi da kupuje poluprovodnike od Kine, kako bi mogla da nastavi da proizvodi oružje.”
Aleksandar Vučić je skoro istog trenutka pozvao američku stranu na pregovore, tražeći dalje odlaganje i pojašnjenje. Da li ruski udeo treba smanjiti ispod 50 odsto ili ga u potpunosti otkupiti? Ogromna je razlika, i ogroman je zadatak ubediti Ruse u oba slučaja. Trenutno ruski udeo u NIS-u iznosi 56,15 odsto, i to u vlasništvu dve kompanije, Srbija drži skoro 30 odsto akcija, dok je preostalih 14 odsto u vlasništvu malih akcionara. Po mišljenju Amerikanaca, nula posto rizika obezbeđuje samo nula posto ruskog suvlasništva.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije: „Mehanizmi koji su ugrađeni u sankcije, rusko vlasništvo NIS-a, toliko su pažljivo pravno pripremljeni da će novoj administraciji biti veoma teško da sankcije ukine, bez složenog kongresnog procesa. Namerno su tako osmišljeni.“.
Prema rečima ministra spoljnih poslova, ne treba očekivati šok na srpskom tržištu energenata. Država je u stanju da obezbedi svoje potrebe iz više izvora i ima velike rezerve. Osim toga, on je započeo pregovore sa američkim ministarstvom finansija i samo je pitanje dana kada će sesti za pregovarački sto sa ruskom stranom.
Dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara: „Ovo neće uticati na naš svakodnevni život, ni po pitanju cena goriva, ni na bilo koji drugi način, neće se vratiti devedesete, nećemo točiti gorivo u plastične flaše i slično. Oni koji to tvrde i sami znaju da je ono što tvrde nerealno, in a taj način samo žele da utiču na raspoloženje. S tim u vezi, neće biti nikakvih nedostataka sa stanovišta građana, a velika međunarodna politika će u narednim nedeljama odlučiti do kakvog će se rešenja doći.”
Vlada Srbije je 24. decembra 2008. godine potpisala ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije sa ruskim Gaspromom. Na osnovu tog ugovora, državni Gaspromnjeft postao je većinski vlasnik NIS-a za 400 miliona evra. Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, tadašnji predsednici država Srbije i Rusije, dogovorili su izgradnju gasovoda Turski tok i završetak skladišta gasa Banatski dvor.
