Pčelari u Vojvodini su suočeni sa najlošijim prinosom meda u poslednjih nekoliko decenija
U pčelarstvu je zazimljavanje izuzetno važan proces. Pčelar ne sme da izostavi ovaj posao niti da ga prepusti samo pčelama, jer u tom slučaju postoji opasnost da na proleće više neće imati pčela. Radove je potrebno obaviti od 1. avgusta do 25. septembra.
Antal Holo, koji se ovim poslom bavi već 35 godina, rekao je da je prvi korak prevoz pčelinjih društava na pašu sa polenom, kako bi matica mogla da počne da polaže jaja. Nakon toga, pčelinja društva treba stimulisati prihranom. Takođe je veoma važno da pčelinji fond bude zdrav pre zimskog perioda, dodao je proizvođač.
„Porodice treba tretirati protiv varoe, i u svim društvima, kao i u rojevima, mora da bude matica, koja će polagati jaja i položiti prve zimske larve. Šta je još važno? Važno je da kada završimo zazimljavanje, u pčelinjim zajednicama bude najmanje 12–15 kilograma meda. Ako toga nema, onda se prilikom poslednje prihrane, koja se može obaviti negde između 10. i 20. septembra, mora obezbediti dodatak meda. To više nije stimulativna prihrana, već dopunska, da bi se nadoknadio nedostatak meda pred zimu.“
Na kraju zazimljavanja neophodno je sprovesti poslednji tretman protiv varoe oko novembra, i kada je to gotovo, pčele su spremne za zimu. Ovaj pčelar je naglasio da se ovaj posao mora obavljati pažljivo i savesno, kako bi pčele na proleće bile u dobroj kondiciji.
Pčele su veoma teško podnele proteklu godinu. Prema rečima proizvođača, u poslednjih 35 godina nije bilo slabijeg prinosa meda. Tome ima više razloga, ali je prvenstveno odgovorna suša koja je vladala u celom regionu.
Zbog suše i nedostatka polena, u Srbiji je od prošle godine propalo 50% pčelinjih društava. Holo kaže da je i prošle godine, već tokom zazimljavanja, ozbiljan problem bio upravo nedostatak polena.
„Zima je bila topla, što znači da nije bilo -10 do -20 stepeni i nije bilo dovoljno padavina, ni snega ni kiše. Zato su naša društva stradala. Nisu bila dovoljno pripremljena za lako prezimljavanje, pa je mnogo zajednica uginulo, jer nedostatak polena skraćuje životni vek pčela – letnje pčele umesto 42 dana jedva žive 30, a zimske pčele, koje bi trebalo da žive 5–6 meseci, takođe kraće žive. Tako su zajednice ušle u zimu veoma oslabljene, a kada su se na proleće osnažile, paša je već prošla.“
Vremenske prilike i klimatske promene imaju značajan uticaj i na pčelare. Prema rečima Antala Holoa, zbog suše ove godine biljne kulture gotovo da nisu proizvodile nektar, pa ni pčele nisu imale šta da skupljaju.
