Poljoprivrednici ni ove godine ne očekuju dobar prinos kukuruza

Sitni klipovi, još sitnija zrna i pojava gljivica – ovakvi problemi prisutni su na mnogim njivama pod kukuruzom. Iako je klijavost bila dobra, a početni razvoj obećavajući, veći deo useva uništile su tropske vrućine i nedostatak kiše. Čak ni na navodnjavanim površinama biljka se nije dovoljno razvila, dok će na onima bez zalivanja gotovo potpuno izostati rod – naglasio je Ferenc Šandor, poljoprivredni proizvođač iz Adorjana.

„Tokom maja i jula, kada je padavina najviše trebalo, kiše gotovo da nije bilo. To je onemogućilo da kukuruz u ranoj fazi krene da raste i kasnije da donese rod. A i kasnije, tokom cvetanja i formiranja zrna, u našem kraju kiše je opet bilo premalo.”

Pored nedostatka kiše, velike probleme izazvale su i ekstremne vrućine. Listovi kukuruza su se prerano osušili, zbog čega biljka više nije mogla da upija neophodne hranljive materije iz zemlje. U opštini Kanjiža već ima parcela na kojima kombajni beru kukuruz.

Eržebet Bata, predsednica Udruženja poljoprivrednika u Kanjiži: „Dolazi do truljenja, kombajn radi svoj posao, ali jednostavno nema mnogo za branje – prinos je izuzetno slab. Razgovarala sam sa jednim mladim proizvođačem koji procenjuje da će prikolica od osam tona pokriti svega pet-šest jutara. Dakle, količina je veoma mala.”

Već godinama nizak prinos i problematičan kvalitet kukuruza predstavljaju izazov, pa se površine pod kukuruzom stalno smanjuju, iako on i dalje čini ključni deo plodoreda.

„Parcele i regioni širom Srbije znatno se razlikuju. Na nekim mestima bilo je više kiše i prinosi su bolji, dok je na drugim područjima kiše bilo manje. Severna Bačka i Banat su najteže pogođeni sušom. Veliki problem je što ovo još uvek nije zvanično proglašeno područjem pogođenim elementarnom nepogodom,” dodala je Eržebet Bata.

Stručnjak ističe da je zbog suše decenijama uhodani plodored u poljoprivredi narušen. Prema nekim procenama, prinosi bi mogli biti i 40–50% niži od višegodišnjeg proseka.