Pomen na deportovane i ubijene sugrađane Jevreje
U subotičkoj sinagogi održan je pomen povodom 80 godina od deportacije Jevreja i tom prilikom podsetili su na tragična dešavanja u Drugom svetskom ratu.
Na prostoru nekadašnje Jugoslavije živelo je 75 hiljada Jevreja u prvoj polovini 20. veka, a Drugi svetski rat preživelo je svega 15 hiljada. Subotička jevrejska zajednica imala je snažan uticaj i na današnji izgled grada. Oko četiri hiljade Jevreja iz grada deportovano je u logore smrti. Okupljeni na komemoraciji danas su održali pomen na njih.
„Jevreji iz Subotice i okoline deportovani su 16. juna prvo u Bačalmaš, a odatle u logore smrti, pre svega u Aušvic – Birkenau, iz kojeg se kućama vratilo veoma malo njih“ rekao je Mate Ađanski, nastavnik istorije.
Subotička jevrejska opština postoji od 1775. godine i u vreme svog procvata imala je više od šest hiljada članova, i toliko toga je dala gradu Subotici, da bi samo u roku od dva meseca bila uništena. Srđan Samardžić, član Gradskog veća zadužen za oblast privrede rekao je: „Naš i zadatak naših potomaka je da se sećamo, i sačuvamo sećanje na žrtve, da se poklonimo pred svima koji su stradali, samo zbog toga što su pripadali drugoj naciji i veri, zbog toga što su poštovali sebe i svoju tradiciju i istrajali u svom nacionalnom ponosu i pravu.“
Robert Sabadoš, predsednik Subotičke jevrejske verske opštine smatra da nije dovoljno na komemoraciji samo slušati puke statističke podatke, već se treba prisećati onih sunarodnika koji nisu preživeli Drugi svetski rat i važno je to preneti i na mlade. „Ovde je reč o ljudima. O konkretnim imenima, o muževima, o ženama, o deci i zbog toga je važno da i novim generacijama u sećanje, u znanje prenesemo to da se ovakve stvari ne smeju dogoditi još jednom.“
Ni jedno stanovište ne može biti uzrok nestanka bilo koga, jednog čoveka, jedne zajednice ili naroda, rekao je na komemoraciji dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada Subotice. „Prošla je jedna godina i mi smo ponovo ovde, da se zajedno prisećamo na deportovane, ubijene jevrejske sugrađane. Da iskažemo svoju žalost i da se upitamo kako je to čovek mogao da učini čoveku. Prihvatamo da ne može da izbledi sećanje na užas koji se dogodio pre 80 godina. Moramo reći i to, da diskriminacija i mržnja nikome ne smeju postati oruđe.“
Nakon komemoracije okupljeni su položili vence na spomeniku žrtvama holokausta u dvorištu sinagoge.
