Pomeranje sata ne remeti samo san
U nedelju u zoru sat je sa tri, vraćen na dva časa, i sa tim je počelo zimsko računanje vremena. Ovo na ljudski organizam deluje na različite načine. Promena na zimsko računanje vremena je toliko povoljnija što smo u nedelju jedan čas duže spavali. Nije veliko iznenađenje da ova promena nije predstavljala veliku teškoću. Uprkos tome, postoje su i negativne reakcije ljudskog organizma: moguća su kolebanja krvnog pritiska, vrtoglavice, problemi sa varenjem.
„Ne mogu reći da na mene posebno utiče, jer ustajem i ležem po starom vremenu, tako da sada ležem sat ranije, i jedan sat ranije ustajem" kaže našoj ekipi jedan Subotičanin.
U suštini nedeljno vraćanje vremena retko je predstavljalo problem za odrasle, ali lekari kažu da može da obori osetljiv dečiji bioritam.
„Jutarnje buđenje im sada teže pada. S proleća nas to mnogo više iscrpi, kada nakon zimskog umora još treba i jedan sat ranije ustati da bi na vreme stigli na posao" kaže dr Margit Pajor, lekar opšte medicine.
Savet lekara je da se dete postepeno navikava na zimsko računanje vremena: kroz nekoliko sedmica buditi ga po desetak minuta ranije, a uveče ranije stavljati na spavanje. Inače, nedavno je Evropska komisija odlučivala o tome da od oktobra 2019. godine ukine pomeranje čsovnika dva puta godišnje. Zemlje člasnice imaju vremena do aprila da se izjasne da li će se pridržavati zimskog ili letnjeg računanja vremena. Ukidanju pomeranja časovnika pridružice se i Srbija.
