Ponovna pojava ptičjeg gripa u Vojvodini
Za sada je pronađena samo jedna uginula ptica, ali iz predostrožnosti Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede na mesec dana je zabranila prodaju žive živine, živinskog mesa i jaja na pijacama u krugu od 10 kilometara oko Čoke i Sente. Naime, ptica uginula od infekcije pronađena je između ta dva naselja na obali Tise.
Telo ptice ispitano je u Zrenjaninu. Nakon toga je potvrđeno da je prstenasti stepski soko, opremljen odašiljačem, bio zaražen virusom ptičjeg gripa.
Ptičji grip je virusna bolest koja pogađa živinu i divlje ptice. Uz pravilnu termičku obradu živinskog mesa, ova bolest nije opasna za ljude.
Prema rečima stručnjaka, poljoprivrednici mogu mnogo toga preduzeti u interesu sprečavanja širenja ptičjeg gripa. Najvažnije je da živinu drže u zatvorenom prostoru, da ne dolazi u kontakt sa divljim pticama, kao i da redovno dezinfikuju kokošinjce. Ako se primeti da je živina bolesna ili se ponaša neuobičajeno, potrebno je što pre pozvati veterinara.
Viktor Sabo, ornitolog: „Poljoprivrednici treba da poboljšaju higijenske uslove u sopstvenim gazdinstvima, bilo da je reč o malim ili velikim farmama živine. Treba obratiti pažnju i na dezinfekciju. Ovaj virus je u spoljašnjoj sredini prilično slab, dakle lako se može uništiti. Već i pranje sapunom predstavlja veliku pomoć, znači kada idemo u kokošinjac operemo ruke pre ulaska, a kada izlazimo ponovo operemo ruke. Ne treba koristiti istu odeću i čizme ili obuću i tokom rada sa živinom i nakon toga.“
Ptičji grip je prisutan i među divljim pticama. Najčešće se javlja kod ptica močvarica, koje tokom seobe mogu preneti virus na velike udaljenosti. Zaražene ptice su često malaksale, teže se kreću ili lete, a može doći i do iznenadnog uginuća. Virus se prvenstveno širi izmetom i zaraženom vodom, zato je važno da ljudi ne dodiruju divlje ptice koje deluju bolesno ili su uginule.
Oto Sekereš, čuvar prirode, JP „Palić–Ludaš: „U suštini, divlje ptice, uglavnom vodene ptice, sele se i hrane u grupama. Na mesta za odmor takođe zajedno dolaze da prenoće, kao i na hranilišta. Praktično su stalno u međusobnom kontaktu. Tu nisu razdvojene samo vrste, već može doći i do mešanja, pa više vrsta koristi isto područje, na primer kao mesto za odmor. Jasno je da se na taj način i bolest i lako širi.“
U poslednje vreme u Vojvodini su registrovani samo sporadični slučajevi prisustva ptičjeg gripa. Trenutno nema razloga za strah od veće epidemije, i ovoga puta je reč o pojedinačnom slučaju. Stručnjaci se nadaju da neće biti novih obolevanja, ali apeluju na građane da, ukoliko pronađu uginulu pticu, obavezno obaveste nadležne službe.
