Popis narodne baštine u Belom Blatu

Ovaj projekat se realizuje zahvaljujući prekograničnom projektu Srbije i Rumunije koji obuhvata zavičajne kuće u istorijskom Banatu – kako u Rumuniji, tako i u Srbiji.

Zadatak stručnjaka nije nimalo lak, jer je Belo Blato jedno od nacionalno najraznolikijih mesta u Banatu. Prvi stanovnici su bili Nemci, zatim su se doselili Slovaci, Mađari, Bugari i Srbi. Narodno nasleđe se čuva na dve lokacije – u zavičajnoj kući i u zgradi Udruženja žena. Nacionalna raznolikost vidi se i u raznovrsnosti predmeta.

Leda Šiling, etnološkinja: „Ovo je, da tako kažem, jedna opšta zavičajna kuća celog Belog Blata. Ne može se reći da je pripadala isključivo nekoj mađarskoj ili slovačkoj porodici. I to je dobro – jer gde bi ti predmeti sada bili da ih stariji nisu sačuvali zajedno. Možda se mogu posebno istaći komadi nameštaja, jer su ovde lokalno postojali majstori stolari, pa se u ove dve prostorije nalaze i izuzetni primerci. Druga zanimljiva stvar su tkanine. Ne mislim ovde na prostirke od krpa, već na fine komade belog platna sa čipkom, namenjene za žensko donje rublje.“

Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara je prošle godine započeo popis zavičajnih kuća na jugu Vojvodine u okviru jednog IPA projekta Srbije i Mađarske, a sada se, zahvaljujući  projektu Srbije i Rumunije, rad nastavlja u partnerstvu sa muzejom iz Rešice.

Čila Rešocki Važonji, saradnica ZKVM-a: „Posle Ruskog Sela, sada u okviru ovog projekta radimo na popisu zbirki u Belom Blatu, s obzirom na to da ih ima više. Vredno je istaći i to da je cilj projekta stvaranje jedinstvene baze podataka o Banatu, koja će biti zajednički realizovana sa srpske i rumunske strane. U tu bazu će se unositi svi podaci koje prikupimo tokom terenskog rada, a koji se tiču etnografskih zbirki.“

Tokom leta – u drugoj polovini avgusta – tim Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara nastaviće terenski rad u južnobanatskom mestu Vojlovica.