Problem je otkupna cena
Iako je stagnacija na tržištu uobičajena u ovom sektoru početkom godine, ona je, prema rečima farmera, mnogo ozbiljnija i nerentabilnija nego prethodnih godina.
Završeni su zimski svinjokolji, u svinjarstvu je usledila mrtva sezona. Poljoprivrednici na severu Bačke muku muče sa mesecima u kojima beleže gbitke, jer otkupna cena svinja odavno nije bila tako loša. Domaće svinje trenutno otkupljuje samo prerađivačka industrija i pojedini privatni preduzetnici koji se bave proizvodnjom mesnih prerađevina. Norbert Engi, farmer, Šupljak: „U ovom trenutku veliki kupci plaćaju 150-160 dinara za svinje, što bih naglasio da je katastrofalno, pošto bi trebalo da bude najmanje 220-230 dinara, ali rizikovaću da kažem i 250 dinara kako bi ovaj sektor bio donekle isplativ. Sam koncentrat, ishrana svinja, sve je skuplje, dakle rastu troškovi, a otkupna cena opada.”
Položaj poljoprivrednika izuzetno otežavaju sve veći rashodi, cena kukuruza je, na primer, već prešla 30 dinara po kilogramu. Pored toga, uvoz svinjskog mesa iz inostranstva takođe ozbiljno utiče na sektor svinjarstva u Srbiji. Početkom godine u zemlju je uvezeno oko 500 hiljada svinja iz Danske, Severne Makedonije i Holandije. Žolt Balog, farmer, Čantavir: „Na nacionalnom nivou, smatram, da će svinjski fond nastaviti da se smanjuje, pošto postoji jedan veliki uvoz živih životinja, dakle donose svinje iz Severne Makedonije i Holandije za tov na raznim farmama. Ovo takođe ima značajan efekat na smanjenje cena. Otkupne cene junećeg mesa, i na Zapadu i kod nas, su se izjednačile. Cene na Zapadu su dosta veće, ali uvoznički lobi je u monopolskom položaju i to diktira cene.“
Uzgajivači očekuju da će se cene popraviti na proleće, i nadaju se da će se kupci ponovo pojaviti u periodu Uskrsa i Prvog maja. Do tada, međutim, pokušavaju da prebrode mesece sa gubicima uz pomoć postojećih subvencija, na primer iz podrške Ministarstva poljoprivrede za tov i evidentiranu stoku, ili od konkursa za sredstva za priplodne životinje.
