Rekreacija, priroda - poseta Specijalnom rezervatu Stari Begej – Carska bara

Kada bi postojalo pet brodova, umesto jednog dostupnog gostima za izlete na Carskoj bari, i oni bi bili puni.

Miša Miladinović i njegova porodica su u posetu rezervata došli iz Beograda: „Vikend je, i mi smo odlučili da posetimo ovo mesto. Ovde smo prvi put i oduševljeni smo svim onim što smo videli. Rezervat je predivan, videli smo mnogo životinja i vodenih ptica, ali ima i drugih zanimljivih stvari. Zadovoljni smo i sa gostoprimstvom."

Pored krstarenja na Carskoj bari, posetioci mogu prošetati i stazom u dužini od četiri kilometra i iskusiti da se ovde čovek ne meša u poslove prirode.

Veru Blažunt iz Zemuna je u rezervat privukla lepota prirode: „Malo smo pobegli od pakla velikog grada. Zbog virusa korona ne možemo na more i na ovaj način pokušavamo da pobegnemo od betona. Odrasla sam pored reke i ako mogu, uvek biram vodu."

Rezervat, koji se prostire na pet hiljada hektara karakteriše mozaička naizmeničnost voda, travnatih površina i šuma. Carka bara je 1996. godine, u okviru Ramsarske konvencije, uvrštena među najznačajnija močvarna područja na svetu.

Milivoj Putić, turistički menadžer Specijalnog rezervata prirode Stari Begej – Carska bara je naglasio: „Veći broj gostiju nebismo ni mogli primiti. Vikendom je to sada već maksimum, inače bismo ugrozili živi svet. Naš osnovni cilj je održivi turizam: primamo samo toliko gostiju, koliko ne remeti mir ptičjeg sveta, koji je najosetljiviji. Dakle, nije nam cilj da hiljade ljudi svakodnevno dolazi ovde."

Na Carskoj bari vikend pripada turizmu, dok se radnim danima obavljaju zadatci koji se odnosne na održavanje rezervata - rekao je Milivoj Putić. On je dodao: „Pri kraju je pešačka staza, koja vodi do posmatračnice ptica koja je izgorela pre godinu i po dana. Do sada je urađeno 120 metara i potrebno je probiti još 50 metara trske da bi se izgradila druga posmatračnica. U međuvremenu se gradi veći brod za krstarenje od sadašnjeg."

Da bi novi brod za krstarenje krenuo na svoje prvo putovanje, staro korito Begeja treba očistiti od mulja. Prosečna dubina vode je naime sada samo 30 centimetara. Pored pribavljanja finansijskih sredstava, za to će biti potrebna i saglasnost Instituta za zaštitu prirode.