Ribnjaci u Vojvodini u sve težoj situaciji

Epidemija korona virusa je pogodila i radnike koji su zaposleni u ribnjacima. U novije vreme probleme stvaraju i poskupljenje energenata, nedostatak vode i hrane, te sve češća oboljenja riba. Učesnici konferencije su mogli da dobiju odgovore na pitanja vezana za ovu temu.

Petar Pejčić, direktor ribnjaka: „Tema današnjeg foruma je povezivanje ljudi koji rade u ovom sektoru iz različitih zemalja Balkana, kako bi ljudi mogli da stupe u kontakt prvenstveno radi razmene tehnoloških informacija i njihovog razvoja za potrebe održivosti uzgoja riba, jer ova grana danas nije u zavidnoj situaciji."

Uz poteškoće uzgoja ribe, problem je i konzumacija ribe. Dok u zapadnoevropskim zemljama godišnji prosek konzumacije ribe po stanovniku doseže 35 kilograma, u našoj regiji konzumira se četiri puta manje ribe.

“Riblji petak je uveden pre nekoliko godina u Mađarskoj u okviru projekta „Danas riba“, tako da svi pokušaju da jednom nedeljno u svoj jelovnik uvrste ribu – recimo petkom. Krenula je propagandna mašinerija, reklamira se riblji meni, reklamiraju se ribe. Navodno je zahvaljujući tome porasla konzumacija ribljeg mesa za jedan do jedan i po kilogram. Koliko mi je poznato, prošle godine je u Mađarskoj potrošnja ribe bila oko šest kilograma i 300 grama."

Kriza na polju ribarstva u Srbiji ogleda se i u tome što je u poslednjih godinu dana uvoz ribe porastao za trista posto. U međuvremenu, iskorišćeno je jedva deset posto kapaciteta za uzgoj ribe.

Žolt Pinter, inženjer ribarstva, Zrenjanin: „Najveći problem vojvođanskih ribnjaka su bolesti. Nedostatak vode nije takav problem, kao u Mađarskoj, ali ni mi je nemamo koliko bismo trebali. Drugi problem su visoki porezi od države, porezi na vodu, koji stvarno skupo koštaju ribnjake. I mnogi su jednostavno stali, zbog čega su se površine pod ribnjacima smanjile za gotovo pedeset posto."

U Srbiji trenutno postoji nešto više od 6.000 hektara ribnjaka. Godišnja proizvodnja im je šest hiljada tona ribe i zapošljavaju oko hiljadu ljudi.