Sa dolaskom lepog vremena, ponuda prodavaca sezonskog prolećnog povrća postaje sve bogatija

Kao i sve druge grane poljoprivrede, i povrtarstvo iz godine u godinu nosi sve više izazova. Pored visokih troškova zaštitnih sredstava i navodnjavanja, najveći problem proizvođačima predstavlja pojava jeftinijeg povrća slabijeg kvaliteta u trgovinskim lancima. Endre Čuzdi iz Mola i njegova porodica već skoro pedeset godina bave se uzgojem crnog luka, belog luka, šargarepe, peršuna i celera.

„-Tokom zimskih meseci bilo je veoma primetno da gotovo niko nije dolazio peške ili biciklom, pa su nam pijace bile veoma slabe. Ako se ovako nastavi – mladi gotovo da i ne dolaze, starijih je sve manje – neće imati kome da se proda roba.

– Koliko je zimsko vreme pogodovalo biljkama i sa kojim štetočinama treba računati u narednim mesecima?

– U proleće je štetočina možda još manje, miševi su se već pojavili, ali ima i jazavaca, hvala Bogu u ataru Mola ih ima dosta, pa pomažu u tome.”

Na vojvođanskim pijacama sveže prolećno povrće obično se pojavljuje početkom marta. Najveća potražnja tada je za rotkvicama, zelenom salatom i mladim lukom.

Laslo Varnju, prodavac povrća iz Ade: „Salata je veoma tražena, a potražnja za rotkvicama je takva da je milina gledati. Mladi luk se još uvek nešto slabije traži, ali zato salata veoma dobro ide. Cene se kreću od 80 do 100 dinara.”

Iako za baštenske kulture trenutno ne postoji poseban konkurs namenjen isključivo ovom sektoru, proizvođačima mnogo znači subvencija od 18 hiljada dinara po hektaru.

Valerija Vilagoš, savetnik za rurelni razvoj u Adi i Molu: „Od ove godine došlo je do promene u procesu podnošenja zahteva za subvencije po hektaru. Svi će dobiti 18 hiljada dinara, ali taj iznos mora biti pokriven računima do poslednjeg dinara kako ne bi morao da se vraća. Zato skrećem pažnju svim podnosiocima zahteva da provere da li mogu da pokriju ceo iznos ili ne.”

Kancelarija savetnika za ruralni razvoj u Molu radi ponedeljkom i četvrtkom, a u Adi utorkom, sredom i petkom od 8 do 13 časova.