„Šetnja pred maturu: od Sombora do Udvarhelja (i nazad!)” - promocija knjige u Vojlovici
Autor je bio ambasador R. Mađarske u Beogradu u period od 2010. do 2014. godine. Knjiga koju je napisao sadrži dnevnik putovanja od pre gotovo 150 godina kao i beleške i komentare. Sadrži detalje o pedesetodnevnom i hiljadu i po kilometara dugom putu dvojice somborskih maturanata, uglavnom peške, i pravi je turistički vodič. Bavi se događajima koji su se dogodili u leto 1877. godine. Timea Kovač: „Bilo je tako lepo, divno, uživala sam u svakom minutu, koliko su detaljni bili ti opisi i crteži. Išli su svuda, sve su razgledali. Moje iskreno poštovanje."
Nekoliko učesnika je takođe bilo jako zadovoljno što je imalo priliku da upozna bivšeg ambasadora.
Jožef Mlekov: „Jako se radujem što smo mogli da se nađemo sa Oskarom nakon jedanaest godina, dok je bio ambasador ovde u Beogradu, u Srbiji, bili smo jako dobri prijatelji i zajedno smo igrali stoni tenis, išli smo na turnire svake nedelje, svaki dan. Kada je objavio da je napisao knjigu i da će organizovati prezentaciju, odnosno zamolio nas je da zajedno organizujemo prezentaciju knjige u Pančevu, bio sam jako srećan, i naravno, učestvovao sam u celoj stvari.”
Promociju knjige zajednički su organizovali Mađarsko kulturno-umetničko društvo “Petefi Šandor” iz Pančeva i Mađarsko kulturno-umetničko društvo “Tamaši Aron” iz Vojlovice.
Karolj Ranc, predsednik Mađarskog kulturno-umetničkog društva “Petefi Šandor” iz Pančeva: „Pre dva-tri meseca se javio da je izdao i napisao knjigu, ukratko mi rekao o čemu se radi i da li bih prihvatio da dođe kod nas u Pančevo i predstavi je. Rekao sam da bih se jako radovao tome. Nažalost, naša zgrada je u fazi renoviranja, ali sam ponudio da se promocija održi u sedištu Mađarskog kulturno-umetničkog društva “Tamaši Aron” iz Vojlovice. Oni su prihvatili.”
Tokom svoje diplomatske misije u Belgiji, Oskar Nikovic je stupio u kontakt sa unukom pisca dnevnika Vilmoša Donoslovica, od kojeg je dobio fotokopirani dokument. Za objavljivanje knjige bilo je potrebno deset godina mukotrpnog rada.
„Kada sam ga pročitao, bio sam iznenađen činjenicom da je to tako jedinstven istorijski dokument koji je svima zanimljiv. Tada sam odlučio da se mađarski čitaoci moraju upoznati sa njegovom sadržinom. Tako je ovaj rad započeo. Zapravo sam morao uveriti unuka koji mi ga je dao, koji je imao osamdeset i šest godina kada mi ga je dao, da preduzme korake kako bi osigurao da bude u rukama današnjih čitalaca.”
O velikom interesovanju prisutnih govori i činjenica da su mnogi kupili knjigu koju je takođe potpisao autor.
