Slab rod suncokreta u Vojvodini
Žetva suncokreta je u toku, ali izgledi za ovu sezonu nisu dobri. Zbog dugotrajne suše, prinos je znatno manji od očekivanog, dok su se troškovi povećali. Po rečima poljoprivrednika, na mnogim mestima neće biti ni dobiti, već će se zabeležiti ozbiljan gubitak.
Bela Šiška, poljoprivrednik: „Sa prošlogodišnjim rodom suncokreta bili smo donekle zadovoljni, ali ovogodišnji je veoma loš. Situacija je takva da svaka njiva daje različit prinos – kreće se od 400 i nešto kilograma do 14 metara (14 kvintala) po hektaru. U tom rasponu su ovogodišnji prinosi.“
Probleme proizvođača dodatno pogoršava to što otkupne cene daleko ne pokrivaju uložene troškove. Cena semena i veštačkog đubriva otišla je u nebo, pa je po rečima poljoprivrednika sve teže ostvariti isplativu proizvodnju.
Viktor Bakoš, poljoprivredni inženjer: „Prošle godine smo suncokret uspeli da prodamo po 48 dinara, bila je avansna cena, pa smo na to dobili dodatak. Ove godine nudili su i nešto više. Kretala se cena od 45 dinara, a sada su ponude oko 55 dinara. Tih 55 dinara bila bi korektna cena za suncokret, jer smo i uljanu repicu uspeli da prodamo po toj ceni.“
Poljoprivrednici ističu da u proizvodnji postoje ustaljene navike i rokovi: seme mora biti posejano na vreme, jer je to jedini deo na koji direktno mogu da utiču. Vremenske prilike i tržišne cene, međutim, nisu u njihovim rukama.
Nimrod Tomik, poljoprivrednik: „Kod nas u gazdinstvu praksa je da prvo sadimo suncokret, a zatim kukuruz. To zavisi i od vremena, trudimo se da to bude što ranije, početkom aprila. Ove godine nismo mogli zbog obilnih kiša. Suncokret smo posejali tek oko 15. aprila, pred Uskrs, što inače ume da bude dobro.“
Poljoprivrednici se nadaju da će sledeća godina doneti povoljnije uslove, jer je iskustvo iz ove sezone jasno – uz neizvesne vremenske prilike i visoke troškove, sve je teže planirati budućnost u proizvodnji suncokreta.
