Slikar obilja – Peter Kukac Nađapati
Trenutno boravi u Mađarskoj gde će posetiti tri seoska domaćinstva. To je deo međunarodnog projekta „Želim da budem seoski gazda i želim to i da ostanem“. Ove godine o slikarki i njenom gostovanju biće snimljen i kratki film koji će tokom naredne godine, zajedno sa njenim slikama, biti prikazan u Ludvig muzeju.
Na početku 19. veka u ovim krajevima postoja je slikar koji je u zamenu za obrok i prenočište ovekovečio salaše i njihove stanovnike.
„Vezujem se za ovu sliku, jer smo i mi imali sličan salaš. U ovakvom okruženju sam odrastao i tako se sećam na detinjstvo“, kaže Ištvan Pece, koji je pre mnogo godina kupio rad Peter Kukac Nađapatija. Veliki je poštovalac slikara koji je nekada u Bačkoj Topolini i njenoj okolini slikao poljoprivredna gazdinstva i njegove stanovnike u zamenu za hranu i piće. Ištvan Pece se kod vlasnika slike interesovao o načinu kako je slikar radio: „Pitao sam kako ih je slikao, da li su modeli stajali. Čitave porodice, zajedno sa životinjama. Odgovorili su mi da ne, već su jednom prilikom pustili domaće životinje u dvorište, svi su izašli, on ih je detaljno pogledao, napravio neke skice i na osnovu toga je nastala slika“.
Peter Kukac Nađapati je bio najmlađi od devetoro dece najamnog radnika. Od Malog Iđoša do Čantavira seoske gazde pozivale su od dana na dan slikara da o njima napravi sliku. Na tržištu umetničkih dela jedna njegova slika danas već dostiže cenu od tri miliona forinti. U rodnom gradu, Bačkoj Topoli, njegovo stvaralaštvo počeli su da istražuju 50-tih godina prošlog veka. Do sada je poznato oko sto njegovih slika, ali je izvesno da još postoje slike koje nisu stigle u vidokrug stručnjaka.
Na salaš Marije Veronike Vince iz Bajše, slikar je dolazio kod njenih bake i dede. Pred majčinu udaju u gongu je naslikao četiri slike u svežem malteru. „Majka mi je prenela bakinu priču da Peter Kukac ako ne bi imao četkicu, odsekao bi deo svoje kose, vezao i sa tim slikao. Postojala je neka prodavnica sa teškim mirisima, prodavali su petrolej, i tu je poslao moju majku, i sa tim jednostavnim bojama i svojom uvezanom kosom, naslikao je ove divne slike“, kaže Marija. Ukupno četiri zidne slike nastale su 1940. godine na salašu njenih predaka, ali kada se salaš srušio sa njim su nestale i slike.
I ovu kuću u Bajši oslikao je Nađapati, ali pošto je kuća u ruševnom stanju i slike će ubrzo nestati.
Muzej u Bačkoj Topoli stalno istražuje puteve slika Petera Kukaca Nađapatija i kupuje njegova ostvarenja. Hargita Gažo, rukovodilac opštinskog muzeja u Bačkoj Topoli kaže „Kada je ova slika bila izložena ovde 2008. godine, jedan posetilac je prepoznao sebe. Žena je, očigledno, već zaboravila da je svojevremeno nastala slika, ali ona je tu naslikana u stolici kao devojčica. Pred nama je bila starija gospođa koja je prepoznala svoj salaš, sebe i svoju stariju sestru na slici.“
Peter Kukac Nađapati je između dva svetska rata bio jedan od najtalentovanijih slikara. Sa svojim pristupom naivnom slikarstvu išao je ispred svog vremena. Ništa nije imao osim svog talenta, koji je jeftino prodavao, jer je za njega jedino važno bilo da slika. Kritičari ga nazivaju slikarom obilja, jer na njegovim slikama nema siromaštva, ni briga. Imao je samo 36 godina kada je umro.
