Spasavanje života, ubuduće i helikopterom
Piloti iz zemalja regiona se obučavaju u Srbiji za ovakve akcije. U Beogradu je već obavljeno prvo probno spasavanje, koje je bilo uspešno. Ova obuka se organizuje i zbog toga što je u poslednje vreme bilo više slučajeva utapanja u našoj državi, kao i nesreća na brodovima.
Po prvi put u Srbiji je izvršena akcija spasavanja uz pomoć helikoptera sa bočnom dizalicom. Operacija se može izvesti nad rekama, jezerima, pa čak i naseljenim područjima, iz visine do 20 metara. Za bezbedno sprovođenje ovakve složene operacije potrebna su apsolutna preciznost, kao i usklađeni rad pilota i ronilaca.
Miloš Milutinović pilot instruktor, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije: „Moramo da vodimo računa i o udaljenosti samog broda od helikoptera, kao i referencama koje će nam pomoći da zadržimo položaj u odnosu na brod na kojem vršimo spašavanje. Što se tiče urbanih područja, najveći problem jesu prepreke koje okružuju mesto gde će se ta akcija izvoditi.”
Za ronioce, prvenstveno je najvažnije obezbediti osobu koju spasavaju, kako bi svi bili bezbedni tokom akcije. U zavisnosti od toga da li je u pitanju povređena ili osoba bez svesti, koriste se različite opreme tokom operacije. Njihov rad se, međutim, proteže i na druge aspekte, što često može biti mentalno zahtevno.
Bojan Škrbić, komandant, Ronilačka jedinica Žandarmerije: „Najteži deo našeg posla jeste pretraga za utopljenim licima, što predstavlja i najstresniji deo našeg posla. Neretko da nakon teških zadataka uključujemo i našeg psihologa kako bismo otklonili svaki vid traume koji može da se desi nakon takvih zadataka. Ono što je lepo u našem poslu je što mi svi volimo ronjenje. Druga vrsta zadovoljstva jeste kada uspešno završimo zadatak.”
U skorije vreme došlo je do nekoliko tragičnih slučajeva utapanja u Srbiji, pretežno na otvorenim vodama. Prema rečima Žolta Sendija, koordinatora spasilačke službe Crvenog krsta iz Subotice, glavni uzrok ovih nesreća je nepažnja. Svako kupalište ima svoje karakteristične opasnosti. Važno je uzeti u obzir da, s obzirom na to da srpske vode nisu prozirne, ispod površine može biti mnogo krhotina koje mogu izazvati ozbiljne povrede.
Koordinator spasilačke službe Crvenog krsta iz Subotice Žolt Sendi: „Važno je da obratimo pažnju na to da, bez obzira da li se radi o bazenu ili otvorenim vodama, rashladimo svoje telo. Navlažimo srce i vrat vodom u koju ćemo ući, ili se tuširajmo. Razlike u temperaturama su velike – napolju je, na primer, četrdeset stepeni, i ako provedemo sat ili pola sata na suncu, naše telo se navikne na tu vrućinu. Kada potom uđemo u vodu koja je 20 stepeni hladnija, a voda obično ima oko 21-22 stepena, to predstavlja ogroman stres za naše telo. Mnoga utapanja se ne dešavaju kao u filmovima, gde vidimo osobu koja maše rukama; ima i takvih slučajeva, ali obično se dešava tako što osoba jednostavno potone i ne primećujemo gušenje.”
Ako se upustimo u plovidbu otvorenim vodama pomoću bilo kakvog plovila, obavezno koristimo prsluk za spasavanje, jer i dobri plivači mogu lako da se nađu u opasnosti; u slučaju utapanja, ljudi često podležu panici. Ako vidimo nekoga ko se davi, važno je da ne priđemo previše blizu, jer osoba koja se bori za život može da povuče i nas u opasnost. U takvom slučaju, pokušajte da do davljenika donesete neki predmet koji pluta na površini vode, ili mu možda pomozite da se prebaci na sigurno koristeći peškir,” dodao je Žolt Sendi.
