Šta sve udišemo?

Prema zvaničnom upozorenju nije preporučljivo na otvorenom baviti se sportom, ili obavljati drugu fizičku aktivnost. Za rešavanje ove situaciju potrebna su velika materijalna ulaganja, jer promena načina grejanja u domaćinstvima iziskuje više desetina hiljada evra, što mnogi ne mogu da ostvare bez državne pomoći.

Od ranog jutra u predgrađu Subotice na mnogim mestima se dime dimnjaci, gde se domaćinstva zagrevaju centralnim grejanjem ili pećima na loženje. Dim iz dimnjaka, naročito ako se koristi loš ogrev, značajno kvari kvalitet vazduha.

Tereza Konkolj, Subotica: „Zavisi od toga s čime narod loži. Ako neko loži plastiku, to se jako oseća. Mi ložimo drva, to nije tako jako.“

Na IT Subotica 2030 internet stranici  tabele pokazuju da su u subotu ujutru vetar i povoljne vremenske prilike značajno popravile kvalitet vazduha čije vrednosti su proteklih dana bile u crvenom, naročito kada je reč o materijama manjim od jedan mikrometar, koje pokazuju veoma fino zagađenje koje potiče od loženja i indsutrijskih procesa. U petak u 17 časova koncentracija ovih materija je bila 104 mikrograma po kubnom mestru, što je dvostruko više od zdravstveno dozvoljene granice. Ovi delići duboko prodiru u pluća, čak i u krvotok, zbog toga predstavljaju veliki zdravstveni rizik.

Nije preporučljivo baviti se sportom na zagađenom vazduhu, a prema zvaničnim preporukama, sa aktivnostima na otvorenom treba sačekati povoljnije vreme. Ali, šta da onda rade sportisti? Da čekaju proleće? O tome smo razgovarali sa Monikom Kokai, voditeljkom programa na Panon RTV koja je višegodišnji aktivni trkač.

Monika Kokai, voditeljka programa, sportistkinja: „Veoma mnogo činilaca iz sredine utiče na organizam, dobro bi bilo da im se i dim ne priključi. Sportista može da izabere rane jutarnje sate za trčanje, popodnevne i večernje ni u kom slučaju, jer tada ljudi stižu kućama i pale grejanje. Inače, preporučujem subotičku Dudovu šumu koja je pluća grada i tu može dobro da se trči.“

Rešenje je nedvosmisleno: treba zaustaviti ispuštanje štetnih materija u vazduh. Odnosno, grejne sisteme na čvrsta goriva zameniti grejanjem električnom energijom, gasom, a u najboljem slučaju sistemima koji počivaju na izvoru obnovljive energije. Potrebno je kuće dobro izolovati, zameniti vrata i prozore. To može da predstavlja izdatak više desetina hiljada evra, što većina onih na koje se to odnosi ne bi mogli da isplate.

Siniša Mitrović, rukovodilac odseka Privredne komore: „Loži se u milionima domaćinstava, automobili su u proseku 17 godina stari, svako sedmo domaćinstvo živi u energetskom siromaštvu, odnosno loži plastiku, stare cipele, vlažno drvo koje slabo gori i jako dimi. To su faktori gde treba nešto učiniti.“

Proteklih godina pojavljivali su se konkursi za obnovu energetske efikasnosti, koji su predstavlajli malu pomoć u promeni, ali obavezni udeo i ograničeni nivo subvencija nije bio dostupan za sve.

Andreas von Bekerat, šef delegacije Evropske unije u Srbiji: „Čist vazduh nije privilegija, već ljudsko pravo. Važan elemenat za zdravo i održivo društvo“ – rekao je pre manje od mesec dana kada je kao šef delegacije Evropske unije u Srbiji u Nišu otvorio stanicu za merenje kvaliteta vazduha koja je nabavljena i uz podršku Unije. Naveo je da EU trenutno u Srbiji ostvaruje projekat u vrednosti od više od tri miliona evra a odnosi se na merenje kvaliteta vazduha i dostupnost ovih podataka za građane. U više naselja postavljaju merne stanice, a na LED ekranima građani mogu da očitaju podatke.

Često, međutim, i bez LED ekrana možemo da osetimo da je vazduh zagađen. U takvim prilikama, ko je u mogućnosti treba da ostane kod kuće, a ko mora da izađe, neka pokuša da se zaštiti šalom, maramom. Ko loži čvrsta goriva neka pokuša da ne baca otpad na vatru, i na taj način da pazi i na svoje zdravlje i svoje okoline.