Sto pedeset trofeja srndaća na smotri u Bačkoj Topoli

Manifestaciju je organizovalo Društvo vojvođanskih mađarskih lovaca.

Smotra trofeja srndaća otvorena je lovačkim pozdravom “Lovačkih rogova Karpatskog basena”. Nivo manifestacije je podiglo i 150 trofeja srndaća, koje je donelo 10 lovačkih udruženja. Tri najzanimljivija trofeja dobila su posebne nagrade.

Lajoš Brindza, predsednik Društva vojvođanskih mađarskih lovaca: “Želimo na ovaj način da pokažemo da je ovde u Vojvodini naša najistaknutija krupna divljač srna. Ta divljač bi trebala da se gaji na poseban način, i veoma nam je važno da se to malo obznani i unutar našeg društva, da se napravi jedna zdrava konkurencija, da što bolje privređujemo, da možemo da izložimo najlepše srne i najlepše trofeje.”

Čula prolaznika su već izdaleka osetila ukusne mirise, na većini mesta se u kotlićima kuvala srnetina. Na takmičenje u kuvanju prijavilo se više od 25 ekipa, i svaka od ekipa je spremala ovu poslasticu po svom ukusu, jelo koje mora da se kuva najmanje 4-5 sati, u zavisnosti od toga koliko je divljač bila stara.

Gabor Dognar, učesnik takmičenja u kuvanju: „Lovačko udruženje “Panonija” je prilično veliko, kuvamo za oko 40-50 ljudi. Na 4 kilograma jelenskog mesa, koje smo dobili, dodali smo 13 kilograma srnetine. Trudimo se da budemo najbolji, trudimo se da kuvamo najbolje. Nema tajnih sastojaka, samo klasično, so, biber, bobice kleke, mleveno seme kima i piment.”

Na manifestaciji koja je održana u nedelju predstavljena je i interaktivna izložba prepariranih divljih životinja, u okviru koje su zainteresovani za divlje životinje mogli da uživaju u brojnim iskustvima. Na primer, u prirodnoj veličini su mogli da vide vuka, jelena, fazana, srndaća, medveda, antilopu, nilskog konja, ali i nilskog krokodila dugog 3,5 metara.

Valentina Vladušić Nemet, preparator: „Sve su to životinje napravljene savremenom tehnologijom, ne koriste se više slama ili formalin, već hemikalije koje su namenjene za ovu namenu. Savremena tehnologija, koju je razvila hemijska industrija, obično sadrži poliuretansku penu. To je dvokomponentna poliuretanska pena koja nabubri, a ovaj kalup može da se izlije u veličinu i oblik koji kupac zahteva.”

Zahvaljujući majstorima za izradu lukova, Atili Kokiću i Mihalju Mamužiću iz Bajše, zainteresovani su mogli da vide i jurtu, kao drevne mađarske odevne predmete. Za decu su organizovali demonstraciju streličarstva. Ovi majstori izrađuju takve predmete više od 10 godina. Izrada jednog pravog mađarskog luka nije lak zadatak i taj posao može potrajati i do pola godine.

Mihalj Mamužić, majstor za izradu lukova, Bajša: „Mi pravimo ove lukove, kakve su pravili i pre hiljadu godina, od čistih prirodnih materijala, zajedno sa Atilom Kokićem i Ištvanom Sukulom.To niko u Srbiji ne radi, od čistih prirodnih materijala. U stvari, već smo osvojili tri prva mesta, jer je ovo u Mađarskoj predstavlja “hungarikum”. Svake godine se bira mađarski luk godine, i tamo smo pokazali da možemo da ga napravimo. Ima drveno jezgro, na njega ide rog, a gornji deo je od životinjskih tetiva, lepljenih kožom. Izrada ovakvog luka traje pola godine, to je zapravo proces sušenja.”

U okviru vašara, na Smotri trofeja srndaća u Bačkoj Topoli, koja se održava po drugi put, izloženo je mnogo zanimljivosti, od čili sosova, sireva, rakija, vina do lovačke opreme.