Subotička peščara izgleda kao isušena savana

Svake godine, čuvari prirode, koji nadgledaju ovo područje, suočavaju se sa činjenicom da se vlažnost zemljišta smanjuje, i da je nivo prirodnih podzemnih voda sve dublji. Kao rezultat toga, živi svet šumskih područja i travnatih stepa takođe je počeo da izumire.

U Vojvodini vać nedeljama vladaju temperature iznad 30 stepeni, a ne retko termometar pokazuje i četrdeset stepeni. Ovakvo ekstremno vreme ne utiče negativno samo na ljude. Usevi i živi svet u prirodi takođe se bore sa nedostatkom padavina. Suša poprima alarmantne razmere u Subotičkoj peščari, koliko pogled seže, travnjaci se suše.

Još jedan jasno vidljiv znak suše je pad nivoa vode u otvorima za zalivanje u Subotičkoj peščari. Podzemne vode su se povukle na 4-4,5 metara.

S tim u vezi, Oto Sekereš, čuvar prirode Javnog preduzeća „Palić-Ludaš”, ističe: „Ovde je problem to što je godinama došlo do veoma velikog smanjenja nivoa podzemnih voda, a to je počelo još devedesetih godina. Došli smo do te tačke da jednostavno više ne postoji veza između padavina i podzemnih voda, vlaga, koju bi biljke mogle da iskoriste, ne može da se apsorbuje ni putem kapilara. Zbog toga Subotička peščara izgleda posebno suvo, skoro da liči na jednu isušenu savanu.”

Podizanje nivoa podzemnih voda je jedan spor proces, ali prema rečima čuvara prirode nije nemoguće. Suština ovog procesa bi bila da kišu koja je pada u kišnim periodima ne bi trebalo odvoditi u odvodne kanale, već na ravne, travnate površine, odakle bi postepeno prodirala u zemlju. Suša pogađa ceo Karpatski basen, mađarski stručnjaci iz susednog Nacionalnog parka „Kiškunšag” takođe se suočavaju sa istim problemima, rekao je Oto Sekereš. On je dodao: „Naravno, pričamo o ovim stvarima već nekoliko godina, napravili smo već nekoliko koraka u tom pravcu, pokušali smo da se prijavimo na konkurse, sa vodoprivredom je kontakt uspostavljen već nekoliko puta, i ovde i sa druge strane granice. Ovaj problem se u Mađarskoj posmatra na sličan način kao i kod nas, i slično razmišljamo i o rešavanju problema. Trebalo bi formirati ona područja koja nikome ne smetaju, ako su duže vremena prekriveni vodom.”

Prema rečima ovog stručnjaka, voda je uvek dobrodošla u zaštićenim područjima, a sa stanovišta poljoprivrede viši nivo podzemnih voda takođe je koristan. U posebno sušnim periodima, voda zadržana iz kišnih perioda može čak da završi i u kanalima za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.”