Suša negativno uticala na rod

Prinosi kukuruza i soje su slabiji od očekivanih, delom zbog letnjih toplotnih talasa i nedostatka padavina. Vađenje šećerne repe počeće za nekoliko dana, dok je većina poljoprivrednika već započela i jesenju setvu.

U ovom periodu u zemlju se najviše seju pšenica, ječam i uljana repica. Ovogodišnje vremenske prilike ponovo su pokazale koliko je poljoprivreda ranjiva na klimatske uslove. Dug period bez padavina i rekordno topao jun značajno su usporili razvoj biljaka, posebno kod useva posejanih u proleće. Prema rečima stručnjaka, zbog ovogodišnjih iskustava poljoprivrednici se sve više okreću ka jesenjim žitaricama.

Laslo Tot, inženjer agronomije, objašnjava: „Zimske padavine donele su količinu približnu pedesetogodišnjem proseku, možda čak i nešto više, ali količina padavina tokom vegetacionog perioda bila je manja za oko 100 litara po kvadratnom metru. Najveći problem je što je od toga čak 90 litara izostalo u junu. Dakle, od 24. maja do 7. jula praktično nije bilo kiše – oko 40 dana vladalo je potpuno suvo vreme. Ta suša bila je praćena veoma visokim temperaturama, a upravo u tom periodu biljke iz prolećne setve najintenzivnije rastu. Tih 90 litara kiše koje nisu pale u junu direktan su uzrok slabijih prinosa koje smo ostvarili. Čak se i čudim da su biljke uopšte izdržale toliko i dale onakav rod kakav smo na kraju ipak postigli.“