Sve manje ratara spremno da obrađuje zemlju u zakupu

Sušne godine, kao i niska otkupna cena žitarica i uljarica dovela je do toga da je sve manje poljoprivrednika spremno da uzme u zakup zemljište za obradu. Prinosi sa oranica poslednjih godina sve su niži i ne pokrivaju uložene iznose.

Dragan Cvetkov iz Zrenjanina obrađuje gotovo 300 hektara poljoprivrednog zemljišta, od toga dve trećine čini zemljište koje je uzeo u zakup. Ne planira da više od toga uzima u arendu, jer po njegovoj računici cena proizvodnje, računajući i cenu zakupa zemljišta, jedva pokriva prihode od proizvodnje. Slično su izračunali i ostali poljoprivredni proizvođači u srednjem Banatu, jer je značajno smanjeno interesovanje za zakup poljoprivrednog zemljišta, tako da je na tržištu srazmeno tome opala i visina zakupnine.

Dragan Cvetkov poljoprivredni proizvođač iz Zrenjanina priča:

„ Kako se formiraju cene ove godine?

- Ove godine su nešto niže, pošto znamo kakve su bile vremenske prilike, i uopšte situacija u celom agraru, tako da su cene za jedno 20 do 30 odsto niže, nego prošlogodišnje i unazad poslednjih godina.

- Konkretno, koliko je bilo prošle godine, a koliko je ove?

- Kretala se od 250 do 300 evra po jutru, sada je to već 200 do 250 maksimalno i ima baš zemlje u ponudi, ljudi nisu baš željni da uzimaju previše u ovakvoj situaciji i ovakvim klimatskim promenama.”

Dugi niz godina Erne Tot iz Mihajlova uzima u zakup i obrađuje oko 200 hektara zemlje. Pri sadašnjim uslovima ni on ne planira da obrađuje više zemljišta. Prema njegovim rečima državna subvencija od 18 hiljada dinara po hektaru spasila je većinu poljoprivrednika da godinu završe negde oko pozitivne nule.

Erne Tot, poljoprivredni proizvođač iz Mihajlova kaže:

„ Mnogo zemlje je promenilo vlasnika, bilo je ko je vratio arendu jer im se nije isplatila. Ove godine ponuda je bila veća nego u proteklih nekoliko godina.

- Hoće li biti oranica koje će ove godine ostati zaparložene?

- Neće ostati u parlogu, pronašle su nove vlasnike, jer je subvencija ove godine nekako zalečila rane, tih 18 hiljada dinara, i da nije tog bilo, onda bi jako mnogo proizvođača, a tu mislim na male, na velike, na srednje, iskrvarilo jer ne mogu se tri godine godine povezati sa sušom i slabim cenama. Izdali su u zakup, sad ova subvencija, čija je? Treba je dati onome koji obrađuje zemlju, ali ovde ima takvih ratara koji hoće i subvenciju, a hoće i za dobar novac da izdaju zemlju u zakup – to je nespojivo.“

U srednjem Banatu godinu su završili u gubitku ili su odustali od zakupa većinom oni koji su sejali šećernu repu, odnosno soju.