Tri važne simbolike praznika Bogojavljenja
Katolička crkva na ovaj dan osveštava tamjan i vodu, odakle potiče i naziv praznika. Šesti januar je ujedno i završni dan božićnog prazničnog ciklusa, kao i početak pokladnog, odnosno karnevalskog perioda.
Viola Palatinuš iz Ade i njena porodica, u skladu sa tradicijom, šestog januara, na Bogojavljenje, skida ukrase sa okićene jelke, čime se završava božićni praznični ciklus.
„– Kod nas je svake godine živa jelka i tradicionalno je cela porodica zajedno ukrašava 24. decembra uveče.
– Danas je Bogojavljenje, prema tradiciji tada treba raskititi jelku. Da li se vi pridržavate tog običaja?
– Da, uglavnom se trudimo da to uradimo baš tog dana.“
Uz ovaj praznik vezani su i narodni običaji poput pevanja od vrata do vrata, odnosno obilazak kuća na Tri kralja, a u pojedinim krajevima ovaj dan se smatra važnim za prognoziranje vremena i roda. Prema tradiciji, na Bogojavljenje se ne osveštava samo voda, već i so i kreda, a na ovaj dan se obavljaju i blagoslovi domova.
Čila Rešocki Važonji, etnolog: „Poseta Tri kralja veoma je naglašena u običajima vezanim za ovaj praznik. U Vojvodini je na mnogim mestima bio običaj pevanja od vrata do vrata, koji je veoma sličan običajima za Betlehem. Obično bi se okupila tri dečaka i, idući od kuće do kuće, pevali lepu narodnu pesmu.“
U znak sećanja na Isusovo krštenje, u katoličkim crkvama se na ovaj dan osveštava voda, koju vernici mogu poneti kući, a tokom godine se koristi prilikom krštenja i drugih obreda.
Karolj Sunđi, župnik iz Ade: „Sveštenik tada osveštanom vodom blagosilja kuće i stanove. Prema originalnoj latinskoj formuli, „Christus Mansionem Benedicat”, odnosno: Neka Hristos blagoslovi ovu kuću. Godina i slova G+M+B, koja se kredom ispisuju na dovratnicima, upravo na to upućuju – slova označavaju imena Tri kralja, ali sam čin podseća na Hrista.“
Bogojavljenje je ujedno i prvi dan poklada, koji zatvaranjem božićnog prazničnog ciklusa otvara period veselja, maskenbala i balova, a traje sve do Pepelnice, odnosno početka Velikog posta.
