U Boru održan pomen na Mikloša Radnotija

Na pomenu su predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara i Mađarskog nacionalnog saveta položili vence kod spomenika pesniku, a kod spomen ploče posađeno je drvo oraha.

Mikloš Radnoti svoje poslednje mesece 1944. godine proveo je u Boru gde je ispisao bisere mađarske lirike. Na pomenu u Boru glumci iz Vojvodine recitovali su njegovu poeziju ili je pevali uz muzičku pratnju.

„Uvek sam hteo da budem slobodan, a na putu su me pratili stražari – napisao je Mikloš Radnoti u Četvrtoj eklogi. Ova dva reda najbolje sažimaju život Mikloša Radnotija. Svaki čovek rađa se slobodan, a opet postoje tako mračni istorijski periodi kada one koji misle drugačije, koji su druge veroispovesti, druge nacije, čeka radni logor, zatočeništvo i smrt. Mikloš Radnoti živeo je u takvom vremenu“ rekao je dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

Kip Mikloša Radnotija Mađarska je poklonila Boru 1972. godine, ali je delo vajara Imrea Varge ukradeno 2001. godine. Saradnjom mađarske vlade, SVM-a i lokalne samouprave Bora 2004. godina statua celokupne figure pesnika dobila je novo mesto u rudarskom gradu istočne Srbije.

„Grad Bor je grad u kojem živi 21 nacija. Grad otvorenih ruku i otvorenog srca. Grad u čiju istoriju su se upisali svi ljudi koji žive ovde, na ovim prostorima. Ali, posebno mesto i poseban pečat u kulturi i istoriji grada Bora ostavio je naš veliki Mikloš Radnoti“ rekao je Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora.

Pesnik je pred svoju smrt tri i po meseca proveo u logoru Hajdenau pored Bora.

„Radnoti je sa svojim drugovima logorašima nedeljom recitovao ili govorio o književnosti. Prema legendi, u razmeni sa lokalnim stanovništvom za nešto malo namirnica, nabavio je i jednu svesku na kvadratiće i u njoj je zabeležio poslednjih deset pesama u svom životu. To su „Borske sveske“ koje su dve godine nakon njegove smrti pronašli u džepu vetrovke pesnika sahranjenog u masovnoj grobnici. Iz pesama je otkriveno kako su živeli ovde u Boru, pisao je koliko mu nedostaje dom, njegova supruga i u poslednjim delima govorio i o prisilnom maršu“ kazao je Arpad Fremond, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta.

Na spomen ploči Miklošu Radnotiju koju ju je u blizini nekadašnjeg logora Hajdenau na 30 kilometara od Bora postavila Eksperimentalna gimnazija „Mikloš Radnoti“ iz Segedina piše: Neka služi za primer, neka bude čvrsto drvo. Pored ove spomen ploče
predstavnici SVM-a i MNS-a posadili su drvo oraha koje u mađarskim legendama simboliše mudrost i snagu.