U inostranstvu takođe vlada veliko interesovanje za kornišonima iz Vojvodine
Trenutno je suša najveći izazov, a ni manjak radne snage koji pogađa poljoprivredu nimalo im ne olakšava svakodnevicu.
Lehel Šuranji, poljoprivrednik iz Sente, je ove godine krastavce uzgajao na sedam hektara. Rekao je da se već kada se seme posejalo, osetilo da bi ova godina mogla da donese neka iznenađenja, jer je i nicanje bilo jako loše.
"Bili su i stručnjaci i proizvođači semena i nismo mogli da dokučimo u čemu je problem. Morali smo nadoknaditi puno praznina, morali smo nadoknađivati dva puta, a to je naravno značilo da će i rod da kasni. Onda se na kraju sasvim dobro razvilo, počeli smo sa berbom oko 10. juna, jedini problem je bio što je dva puta udario grad."
U strahu od najavljenog toplotnog talasa za narednih deset dana, berba se odvija ubrzanim tempom na poljoprivrednom gazdinstvu kod porodice Šuranji. Prednost je što je berba mehanizovana jer ova biljna kultura kontinuirano sazreva, tako da od prve berbe roda, ona daje nove i nove plodove u novim listova. Moraju se brati praktično u nezrelom stadijumu, u veličini koja taman odgovara svrsi prerade.
Juci Segi, radnik: „Ovaj posao je trenutno dosta težak jer nema puno odgovarajućih ljudi. Ima ljudi, ali nisu svi podobni za ovaj posao. Pre nas je bilo puno više".
Prosečan prinos krastavaca je 80-150 tona po hektaru. Biljka koja je zahtevna što se tiče vode, jako je stradala zbog ovogodišnje suše, stoga je neophodna nadoknada hranljivih materija.
Čila Šuranji, inženjerka poljoprivrede, rukovodilac proizvodnje, Senta: „Krastavci, konkretno rečeno, jako brzo reaguju na sve vrste nadoknade hranljivih materija. Vrlo brzo se pokaže na listovima i cvetovima, pa ako mu dajemo hranljive materije za podsticanje cvetanja, to će se vrlo brzo pokazati. Moramo maksimalno paziti na tvrdoću vode, pratimo pH vrednost, jer je tačno propisano koja hranljiva materija se najdelotvornije apsorbuje pri kojoj pH vrednosti."
Bračni par Šuranji već deset godina radi za strano tržište. Jer je velika potražnja za krastavcima kornišonima koji se uzgajaju na području Vojvodine. Inače, pri razvrstavanju krastavaca razlikuje se sedam veličina, pa se prema tome otkupne cene kreću od 15 do 120 dinara.
