U Ostojićevu održan festival šljive i rakije
Na velikom opštenarodnom veselju pripremljene su i zanimljive radionice za najmlađe, a odrasli su dan mogli da provedu uz muziku, dobro društvo i čorbu od pasulja.
U Ostojićevu vole šljivu, u dvorištu gotovo svake kuće može se pronaći drvo šljive. Suša je pogodila i Banat i berba šljiva obavljena je mesec dana ranije od uobičajenog. Od voća priprema se ili pekmez ili se peče rakija. Na manifestaciji žiri je ocenjivao i jedno i drugo.
„Rakija je dobra kada odstoji izvesno vreme i ima svoju aromu i kada je u čaši zavrtimo, sklizne kao ulje. To je dobra rakija! Šećer nikada ni u šta nisam stavio, jer ako je već pečemo, pečemo je za sebe! Obično kažem da su ovo pili samo grčki bogovi i mi Banaćani – njih više nema, ostali smo mi Banaćani!“ kaže Andraš Varga iz Ostojićeva.
Dobra rakija sprema se od zrelog, iskošćenog i očišćenog voća, od kojeg se prvo sprema komina. Tehnologija pečenja rakije može da se odvija na dva načina.
„Jedan, koji ovde vidimo, je tradicionalan, kada se dva puta peče. Prvo se kuva komina, i dobija se jedna vrsta destilata, koji se ponovo, još jednom kuva. Tehnologija je važna u pečenju rakije kako bi se prethodni destilat, nakon što se drugi put kuva, što se sada ovde vidi, odstranio pre-destilat koji je izrazito gorak, tako oštrog ukusa i nije dobar. Mnogi su to nekada zvali „bakreni početak“. Na kraju ne treba pustiti u rakiju krajeve destilata, jer zakisele, bolje je uskladiti destilovanom vodom“ kaže Atila Rafai, diplomirani rakijski sudac iz Ade.
Na takmičenje je stiglo oko 60 uzoraka rakije iz okolnih naselja, iz Mađarske i Rumunije.
„Za naselje je veoma dobro što smo to sastavili. Živimo u višenacionalnom selu i i ovo je mesto gde Srbi, Mađari, Poljaci, svi smo zajedno ovde i negujemo kulturu i tradiciju jedni drugih“ kaže Janoš Tertei, potpredsednik Udruženja za negovanje mađarske tradicije i životne sredine „Piroš tulipan“.
Mnogi su došli da posete manifestaciju u sedištu Udruženja za negovanje mađarske tradicije i životne sredine „Piroš tulipan“ . Inače, u severnobanatskom selu od 2.000 stanovnika, jednu četvrtinu čine Mađari.
