U Srbiji ove godine registrovana prva osoba zaražena virusom Zapadnog Nila
Virus Zapadnog Nila prenose komarci, a vreme širenja traje obično od juna do novembra. U retkim slučajevima bolest može imati smrtni ishod.
Groznica Zapadnog Nila u osamdeset odsto slučajeva prolazi bez simptoma. Kod ostalih 20 odsto javljaju se simptomi nalik gripu: temperatura, glavobolja, malaksalost. Stariji kojima je oslabljen imuni sistem ili imaju neku hroničnu bolest nalaze su u najvećoj opasnosti. U Beogradu je registrovan slučaj muškarca starosti 80 godina i za sada nema podataka o njegovom sadašnjem stanju. Institut za javno zdravlje „Batut“ izvestio je o još jednom slučaju, koji je registrovan u Mačvanskom okrugu, a koji se verovatno zarazio u Grčkoj. Inače, u Srbiji je prošlog septembra registrovan jedan težak slučaj zaražavanja u Crvenki, obolela žena pala je u komu i nakon tri meseca preminula.
„U Srbiji je ova bolest prvi put dijagnostikovana 2013. godine, i od tada se pojavljuje svakog leta, od maja do novembra. Prirodni izvor su divlje ptice, jer ptice lete iz Afrike u Evropu i nazad, i na taj način šire viruse. Paraziti koji sisaju krv, kao što je komarac, hrane se krvlju ptica, i tako se i komarci zaražavaju. Nisu došli novi komarci u Evropu, već su to domaći komarci koji šire ovu zarazu“ objasnio je dr Nebojša Bohucki, epidemiolog.
Zbog ove zaraze nema razloga za paniku – kažu stručnjaci, ali svakako je važno zaštiti se, i izbegavati vlažna, močvarna i šumska područja. Komarci se u rojevima pojavljuju predveče i u zoru, ali su ceo dan aktivni, upozorava stručnjak.
Dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog kaže: „Zaštiti se, potrebna su pre svega sredstva protiv ujeda komarca, kako bi ne dobili groznicu Zapadnog Nila, koja je u poslednjih deset godina u Srbiji postala učestala. Na celom prostoru Medirana postoje tigrasti komarci, tako da kada letujemo, i u inostranstvu, treba razmišljati o korišćenju sredstava protiv ujeda komaraca, protiv insekata, da sada ne reklamiramo porizvođače, koje treba naneti na sve nepokrivene delove tela, i to bi trebalo ponavljati svaka dva do tri sata.“
U Srbiji je najteža situacija bila 2013. godine. Tada su do oktobra registrovana 302 slučaja od kojih je 35 imalo smrtni ishod. U 2014. godini potvrđeno je 35 slučajeva i 16 sumnjivih, od 2015. do 2017. godine smanjen je intenzitet zaraze, da bi jula 2018. ponovo rastao, kada je registrovano 70 obolelih. Za sada ne postoji zaštitna vakcina, ali ko se jednom zarazi imun je do kraja života.
