Uljana repica zauzima sve više površina u Srbiji, nedosatak kiše odlaže njenu setvu

Stručnjaci upozoravaju da je veoma bitno da ratari pre setve obrate pažnju na plodored, izbor parcele i sortimenta.

Poslednjih godina ova uljarica zauzima sve veće površine u Srbiji. Zemlja u Srednjem Banatu je nakon suše koju smo imali tokom leta i dalje suva i tvrda. Pripreme za setvu su otežane, pa mnogi proizvođači još nisu posejali uljanu repicu, iako optimalni rok za njenu setvu teče.

Setva se, kažu stručnjaci, odlaže do značajnijh padavina.

Tokom avgusta i septembra, zavisno od lokaliteta, u ovom regionu palo je između 23,6 i 44,6 litara po metru kvadratnom.

Pre setve proizvođači bi trebalo da obrate pažnju na nekoliko stvari, a jedna od njih je plodored.

"Zbog negativnog uticaja vremenskih uslova na kukuruz i suncokret došlo je do ranijeg uklanjanja useva sa parcela, pa su trenutno pored strnih žita, standardnog preduseva za uljanu repicu, opcije i okopavine. Nikako se ne preporučuje suncokret kao predusev, zbog velikog broja biljnih patogena čiji organi razmnožavanja ostaju u zemljištu i mogu značajno da ugroze uljanu repicu tokom vegetacije. Kukuruz može biti predusev samo ukoliko primenjeni herbicidi u kukuruzu ne utiču na rast i razvoj uljane repice", objašnjava Snežana Parađenović, PIS RC Zrenjanin.

Važan je izbor parcele, jer štetočine koje ugrožavaju uljanu repicu prezimljavaju na parcelama gde je bila prošlogodišnja proizvodnja, pa će tokom vegetacije migrirati na novoposejanim parcelama. Pažnju treba posvetiti i izboru sortimenta.

"Na našem terenu polako se uvodi tehnologija gajenja uljane repice sa većim razmakom red od reda kako bi se dobio veći prostor za razvoj bočnih grana koje su nosioci prinosa. Međutim, nemaju svi hibridi genetsku predispoziju za takav način gajenja", upozorava Parađenovićeva. 

Pre setve svakako je bitno uraditi analizu zemljišta kako bi se unela dovoljna količina hraniva ili da se ne pretera sa đubrenjem, ukoliko predusev nije iskoristio svo raspoloživo hranivo.

Prošle sezone uljana repica bila je posejana na preko 48.000 hektara, što je za trećinu više u odnosu na godinu pre, a ostvarena je proizvodnja od oko 145.000 tona.