Uz spektakularan vatromet i dron-šou dočekana pravoslavna Nova godina u Beogradu

U Srbiji je tradicija obeležavanja pravoslavne Nove godine ponovo zaživela tokom devedesetih godina. U Beogradu, kao što je to i uobičajeno, pravoslavni vernici praznik proslavljaju u krugu porodice i prijatelja.

Nađa Ilić: „Uglavnom ili izlazimo u neke klubove, pa se svi skupimo kao društvo, izadjemo, slušamo muziku, igramo, ili na primer kućnu žurku. Tako da, uglavnom je, neko slavlje u tako nekoj varijanti.“

Slobodanka Đurović: „Odem kod neke prijateljice, ona slavi, pravi kolače, pite razne itako, na veče, i čeka se i pevaju se pesme.“

Ovoga puta u Beogradu nije bilo koncerata na otvorenom, ali su kafići, restorani i mesta za zabavu bili ispunjeni gostima koji su došli da proslave dolazak nove godine.

Dragan Miljković, konobar: „Gostima nudimo piće dobrodošlice, večera se služi od pola devet. Bend počinje da svira nešto pre devet sati. Već oko pola devet lokal je pun, tada je ceo restoran popunjen.“

U većini ugostiteljskih objekata gosti su dočekivani uz živu muziku, često uz tamburaške sastave i tradicionalna jela. Na mnogim mestima bila je potrebna prethodna rezervacija i kupovina ulaznica.

Dalibor Banjac, konobar: „Predjelo čine šunka, sir, kajmak i krofne. Glavno jelo je mešano pečenje, a na kraju se služi dezert. Piće dobrodošlice je, naravno, srpska šljivovica. Goste dočekujemo od osam sati i ostaju koliko žele. Večeras nema tačno određenog radnog vremena. U ponoć dolaze trubači kako bi dodatno podigli atmosferu.“

U Beogradu su na mnogim mestima gosti slavili do ranih jutarnjih sati, dok su na ulicama trubački orkestri zabavljali okupljene. U Hramu Svetog Save je od 23.30 časova služena molitvena služba.

U ponoć je u srpskoj prestonici, na obali reke Save, priređen spektakularan vatromet i dron-šou kojim je dočekana pravoslavna Nova godina. Ovaj događaj simbolizuje tradiciju, porodično zajedništvo i pravoslavni kulturni identitet.