Zaštita pčela je tokom proleća posebno važna
Svi zainteresovani smatraju da poljoprivredni proizvođači i pčelari samo zajedničkim snagama mogu zaustaviti ili barem smanjiti uništavanje pčela.
U opštini Kanjiža pčelinja društva su aktivna već mesec dana, jer sui h poremetile vremenske prilike tokom ranog proleća. Nažalost, na mnogim mestima ni prezimljavanje nije prošlo baš glatko. Aktuelni podaci govore o tome da se u našim krajevima može govoriti o uginuću pčela između 20 i 40 odsto. Na to su uticali brojnost pčelinjeg fonda za prezimljavanje, efikasnost jesenjeg održavanja pčela i borba protiv grinja.
Zoltan Čubrilo, pčelar, Kanjiža: „Dejstvo sredstava za zaštitu bilja i herbicida igraju važnu ulogu, jer znamo da je to otrov. On deluje na pčele tako da se štetni simptomi kod pčela javljaju ne odmah, već posle nedelju ili deset dana.“
Nažalost, ova situacija je prisutna i u prolećnim i letnjim mesecima, jer tek tada počinje da se zaista primenjuje mnoštvo hemijskih tretmana. Voćar Gabor Važonji je jedan od onih proizvođača koji prate pčele i pokušavaju da ih zaštiti.
Gabor Važonji, voćar, Kanjiža: „Mi nismo bio, već se više bavimo organskom proizvodnjom. Mi skoro da koristimo samo prirodne hemikalije, sumporno-krečnu čorbu i slične supstance, koje su, da tako kažem, dozvoljene i u organskoj poljoprivredi. Tako da su pčele u našem voćnjaku bezbedne.“
Zakon propisuje da se u poljoprivrednoj proizvodnji tokom cvetanja ne smeju koristiti insekticidi. To se odnosi na uljanu repicu, suncokret i voćke - rekao je Dr Ferenc Bagi, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
„Ovaj problem se najčešće javlja tokom cvetanja uljane repice i suncokreta, ali posebno kod uljane repice, jer kod uljane repice postoji nekoliko štetočina koje se javljaju upravo u ovoj feno fazi razvoja uljane repice.”
Voćari i proizvođači treba da rade zajedno, jer je u interesu i jedne i druge strane da pčele obave oprašivanje, što je neophodno za dobar rod i kvalitetan med - dodao je stručnjak.
