Danas je Međunarodni dan bez plastičnih kesa
Najlonska kesa se pojavila 1965. godine, najpre u Americi, a zatim se tokom 1980-ih godina rasprostranila po čitavom svetu. Međutim, bačene plastične kese prouzrokuju značajnu ekološku štetu. Na to skreće pažnju i Gradski muzej u Subotici, putem predavanja i radionice. Ove godine predstavili su „furošiki” metodu za pakovanje, kao zamenu za plastične kese.
Kafa za poneti, skladištenje hrane, plastične boce za vodu... Plastiku koristimo svakog dana. Većina ovih predmeta završi u smeću već nakon jednokratne upotrebe. I u prodavnicama, skoro na svakom mestu, dobijamo ili kupujemo plastične kese. Međutim, ove kese prouzrokuju značajnu ekološku štetu. To su već prepoznali i mladi. Andrej Lebović: „Obično koristim platnenu torbu, jer je sigurnija i ne šteti prirodi. Razgrađuje se tokom dugog vremenskog perioda, pa moramo biti pažljivi i čuvati prirodu što bolje možemo. Moramo čuvati prirodu, jer nas onda i ona čuva na svoj način.”
Plastična kesa je jeftina, lagana, vodootporna i može da stane skoro bilo gde, ali prosečno je koristimo samo 25 minuta. Procenjuje se da se plastične kese razgrađuju od 100 do 1000 godina. U nekim američkim gradovima su već tokom 2000-ih godina zabranjene, a i u drugim delovima sveta torbe od tkanine postaju sve popularnije. Sonja Ninkov: „Trudim se da što više koristim, da uvek kod sebe imam platnenu torbu, ili neka tobra koju sam već koristila, ali desi se ponekad, kada nešto kupujem, i kada nemam kod sebe platnenu torbu, da kupim plastičnu kesu, ali nastojim to da izbegavam.”
Preteče plastičnih kesa bile su papirne kese, ali su se one lako cepale i nisu imale ručku. Prve kese sa ručkom su se pokazale kao praktično rešenje. Međutim, tada još niko nije razmišljao o posledicama, koje danas već vidimo. Gradski muzej Subotica već drugu godinu zaredom nastoji da skrene pažnju javnosti na ekološku štetnost plastičnih kesa. Kako je navedeno na predavanju, koje je održano ovim povodom, najveći problem je njihova razgradnja. Slađana Aleksić, kustos-biolog Gradskog muzeja Subotica: „Zapravo, problem sa plastičnim kesama je taj što se biološki ne razgrađuju, odnosno ne razgrađuju se u potpunosti, što dovodi do problema sa mikroplastikom koja ulazi u lanac ishrane i zagađuje vodu. Nismo ni svesni koliko je to štetno po nas, jer ne vidimo, ali tu je, znamo da negativno utiče na živi svet i naravno na ljude.”
Zagađenje plastikom predstavlja veliki problem i u Japanu, pa su zbog toga ponovo počeli da se vraćaju tradicionalnom „furošiki“ načinu pakovanja. Učesnici radionice u Subotici imali su priliku da isprobaju ovu metodu.
Njena suština je u tome što se koristi komad tkanine, obično marama, čak i prilikom kupovine.
Ali čak i ako mi još uvek ne koristimo ovu metodu, radi zaštite naše životne sredine i zdravlja, trebali bismo prilikom kupovine da ponesemo korpu, papirnu ili platnenu torbu.
