JP “Palić-Ludaš” već čitavu deceniju koristi autohtone životinje za revitalizaciju staništa
Plovka kašikara, vivak i vlastelice - ove se ptice takođe dobro osećaju u staništima koja su revitalizovana od strane vodenih bivola na Ludaškom jezeru. Životinje mogu da postignu značajne rezultate u upravljanju staništem za samo godinu dana smanjenjem trske na određenom području.
Oto Sekereš, čuvar prirode, Javno preduzeće “Palić-Ludaš”: "Vrste ptica koje se hrane u močvari su one koje su bile ciljne vrste. Crvenonogi sprudnik, vlastelice i vivak, koje su se počele razmnožavati svuda u područjima koja su tretirana na ovaj način, a takođe sumnjamo da se barska šljuka vratila kao vrsta za razmnožavanje. Zanimljivo je da čaplja kašikara koristi ova močvarna područja kao hranilište na Ludaškom jezeru, a počele su da se razmnožavaju i unutra, u trskama Ludaškog jezera, svake godine se javljaju retke vrste, kao što su Crni Ibis, čaplja govedarica i šarena utva, koje se sada redovno pojavljuju na ovim prostorima, ali Srbija je prva koja je registrovala belrepog vivka na ovim prostorima.”
Stručnjaci Javnog preduzeća “Palić-Ludaš” ranije su pokušali da mašinskim putem revitalizuju staništa, ali kao najdelotvornije rešenje se pokazalo korišćenje autohtonih životinja. Osim na ptice, upravljanje životnom sredinom pozitivno utiče i na druga živa bića.
"Ono što meštani primećuju, a mi često dobijamo komplimente, je kako se barska trska otvorila i ove plitke bare su skoro spojene sa otvorenom vodom, pa se šaran mresti na ovim prostorima. Kažu da su pre 30, 40, 50 godina ti lepi veliki šarani izlazili na mrest ovde, u to područje, i onda to očigledno privlači puno ptica koje se njima hrane."
Svake godine postoji i reprodukcija. Kod sivih goveda to je gotovo 100 posto, a kod bivola 80 posto. Životinje takođe igraju ulogu u obrazovanju i očuvanju genetske zalihe domaćih životinja, uz revitalizaciju staništa.
