O pticama, zimskom hranjenju i njihovoj zaštiti
Ekološko društvo „Arkus“ iz Bačke Topole zajedno sa Udruženjem „Ekološko društvo Greenhead“ iz Malog Iđoša po četvrti put je u naselju organizovalo radionicu na temu zaštite priorde pod nazivom „Dan ekologije Malog Iđoša“.
Koje su ptičje vrste karakteristične za naš region, koje ptice zimuju kod nas? U ovo vreme sa čime ih treba hraniti, kakvu hranilicu za ptice da im podignemo u našim dvorištima? Na ovakva i slična pitanja 25 dece iz Malog Iđoša dobilo je odgovor u subotu pre podne u sedišu Foruma žena Malog Iđoša gde su nakon predavanja postavili i jednu veliku hranilicu za ptice.
„Pokazao nam je ptice i kućice za ptice, veće i manje. Sećam se jedne kućice koja je od 39 do 42 centimetra. Moja omiljena ptica je kos“ kaže Roberto Černik, učenik petog razreda iz Malog Iđoša.
Velika i plava senica, zelentarka, zeba, zimovka, gugutka – o svima njima je već učila Anabela Beker iz Malog Iđoša i nabrojala je koje još poznaje: „Grlica, vrabac, lastavica.“
Suncokretovo seme, isključivo crne ljuske, industrijsko, nesoljeno, neprženo, sirovo zrno je ono što najviše vole ovdašnje ptice, saznali su iz predavanja Jožefa Šihelnika, ali u hranilice mogu se još postaviti i zrna prosa ili svetlo seme (kanarska trava). Naučili su i da drozdovi vole jabuku, ili krušku, dok detlići sa uživanjem grickaju lešnik ili orahe.
„Hranilica praktično može da se napravi od bilo kog materijala, u zavisnosti od kreativnosti. Prave ih i od plastičnih flaša, to nije baš estetski, i ne izgleda baš dobro, ja bih preporučio da to izbegnemo. Ali, recimo, preteča toga je kada su naši preci pravili hranilice od tikve, pre 60 ili 70 godina, to je i danas dobro rešenje, prihvatljivo. Naravno, ako neko hoće lepu hranilicu, recimo kao kućica, onda se to naravno pravi od drveta“ kaže Jožef Šihelnik, predsednik Ornitološke sekcije Ekološkog društva „Arkus“.
Zimsko hranjenjenje ptica pevačica koje žive na otvorenom možemo da praktikujemo u svom dvorištu, voćnjacima, ili na balkonima stambenih zgrada – čulo se na predavanju. Preporučuje se da hranjenje traje od dolaska prvih mrazeva, do njihovog kraja, odnosno od početka decembra do druge polovine marta.
