Prava retkost! U Šupljaku pronađen azijski šarenokrili zviždak
U Srbiji je ovo četvrti put da se registruje ovakva ptica.
U Ekološkom edukativnom kampu Ludaš učesnici hvataju ptice pomoću specijalnih ornitoloških mreža. Tokom kratke provere, beleže potrebne podatke, označavaju jedinke prstenom, a zatim ih puštaju nazad u prirodu. Valia Pavlou je došla iz Grčke kako bi upoznala nove ljude i proučila ovdašnje jedinke. Njoj je uspelo da uhvati pticu pevačicu pomoću svoje mreže.
„Pticu smo uhvatili zavesnom ornitološkom mrežom. To je vrlo posebna mreža koja ima specijalna vlakna; hvata pticu kada uđe u nju, i one ne mogu da pobegnu. Da bi se to uradilo, mora se naučiti jedna veoma posebna tehnika kako da se ptice izvuku iz mreže. Uče te tome, dobijaš dozvolu, i onda možeš vežbati zanat, hobi, sport, kako god to nazvali. Ono što držim u ruci je azijski šarenokrili zviždak. To je veoma retka ptica. U Srbiji je to četvrti registrovani primerak. Odlučila sam da iz zabave postavim mrežu iza posetilačkog centra, mislila sam da mogu uhvatiti nekoliko običnih vrtnih ptica, poput senica. Prišla sam i ugledala ovaj vrlo lep primerak.”
Na obali Ludaškog jezera, kamp se organizuje već četrdeset godina. Svake godine oko 300 mladih učestvuje na ovom događaju. Prstenovanje ptica traje 10 nedelja, krajem leta i početkom jeseni. U poslednjim godinama, u mreže je dospelo više zanimljivih jedinki.
Oto Sekereš, čuvar prirode Javnog preduzeća „Palić-Ludaš”, ističe: „Ova ptica polaže jaja u sibirskim tajgama i odatle migrira. Interesantno je što se u ovakvim kasnim periodima pojavljuju ovde u našoj okolini. Prva ptica je uhvaćena i registrovana u okolini Sombora, tada je ona prvi put viđena u Srbiji. Zatim je jedna uhvaćena na području Nacionalnog parka Tara. Ove godine, ovo je već druga jedinka u Srbiji, tako da ukupno imamo četiri jedinke. Jedna je uhvaćena na području Specijalnog rezervata prirode „Slano Kopovo“, a sada je ovde na obali Ludaškog jezera ovo četvrta jedinka. Takođe je zanimljivo da su kolege iz Mađarske prijavile pet ptica na teritoriji Mađarske, što znači da se ove godine njihov migracioni put još više pomerio ka zapadu, i tako dolaze do nas ove ptice.”
Kod uhvaćenih ptica takođe se beleže biometrijski podaci. Nakon prstenovanja, ptice se puštaju na slobodu, da nastave svoj put.
