Prstenovanje modrovrane u severnoj Bačkoj
Prstenovane su nove modrovrane, odnosno njihov podmladak u severnoj Bačkoj. Modrovrana je ptica selica, bogatih boja koja je do sredine 20. veka bila prisutna u Evropi. S obzirom da se broj mesta koja su pogodna za njena staništa i prehranu izuzetno smanjio, ova ptica potpuno je nestala u pojedinim zemljama. Udruženje ljubitelja prirode „Riparia“ i JKP „Palić - Ludaš“ od 2003. godine bore se za opstanak modrovrane u Vojvodini postavljanjem veštačkih duplji. Stručnjaci ih godišnje više puta prekontrolišu i prstenuju podmladak. Upravo su poznavaoci sproveli drugu ovogodišnju akciju. Naša ekipa pridružila im se u ataru Kanjiže.
Kada se podmladak modrovrane izlegne iz jajeta, u proseku nakon 15 do 16 dana dobiju prstenove.
Levente Sekereš, saradnik u zaštiti prirode u JKP „Palić - Ludaš“ kaže: „U ovom periodu ukoliko uspemo da uhvatimo i starije ptice, one nam pružaju veoma zanimljive informacije, ovi prstenovi su kao registarska oznaka na vozilima. Sa njima svako može, na bilo kom delu zemlje, ukoliko uhvate ove ptice da očitaju prstenje, to da pošalju u jedan centar prstenovanja i odatle dobijaju podatke gde je ova ptica prstenovana, kakva je bila i u kakvom stanju. Da li je selica, ili se samo odmarala na tom prostoru.“
U Vojvodini se od 70-tih godina prošlog veka značajno smanjio broj modrovrana, verovatno zbog upotrebe insekticida i nedostatka duplji. Od nekadašnje populacije od više stotina parova koji se gnezde, spalo je na 15 do 20 parova ptica. Sagledavajući biološke potrebe ptica, stručnjaci su 2003. godine pokrenuli Program zaštite modrovrane. Danas se širom Srbije 15 različitih ustanova i organizacija bavi očuvanje ove ptičje vrste. Ove godine populacija modrovrana približava se broju od 500 jedinki.
„Ono u čemu mi možemo da pomognemo, a što je i donelo rezultata, to je da pokušamo da nadomestimo nedostatak prirodnih duplji, pravljenjem veštačkih duplji koje u potpunosti odgovaraju veličini koja je optimalna za njih. Dovoljno su velike da sigurno mogu da se gnezde u njima. Otvor na duplji je praktično toliko velik da veća ptica ne može da se ugnezdi kod modrovrane. Na taj način ih štitimo da ptice ne budu žrtve nekog predatora“ kaže Oto Sekereš, saradnik u zaštiti prirode u JKP „Palić Ludaš“.
U veštačkim dupljama komotno ima mesta za podmladak modrovrane. Ptica u gnezdu obično ima četiri do šest jaja, koje polažu krajem maja ili početkom juna i na njima se gnezde od 18 do 19 dana. Mlade ptice obično izlete iz gnezda u drugoj polovini jula.
