Zadržavanjem vode, pustara bi ponovo bila zelena
Stari arteski bunar, poznat i kao bunar Baratovih, nikome ne treba posebno predstavljati, to mesto naime posećuje veliki broj ljudi. Proteklih godina je veoma lepo uređen, a prati ga i prelepi pejzaž. Međutim, poslednjih meseci ovaj prostor je u velikoj meri stradao od vrućine i suše.
Stari arteski bunar postoji od 1907. godine i jedan je od onih arteskih bunara koji su opstali sve do danas. U čitavoj okolini se jedino ovde može pronaći voda, svi manji kanali i močvarna područja su već presušili, a kao rezultat toga nestaju i slatinasta zemljišta. Svrha travnate pustare bi međutim bila ta da zadrži vodu u bilo kom obliku. Pre svega, bio bi potreban snežni pokrivač, pa poplava, zbog čega bi se podzemne vode ponovo podigle - kaže Ivan Paić Laslo, čuvar prirode.
Ivan Pajić Laslo, čuvar prirode, Javno preduzeće „Palić-Ludaš”: „Nemamo snežni pokrivač, on bi dao najviše podzemnih voda. Padavina je manje, a onda nastane i vrelina. Ovde smo postigli to da, pošto je podzemna voda sada pala već i na 4,5 metra, biljke nemaju odakle da upiju vodu, a nema ni kiše.”
Nevolja se javlja ne samo ovde, već i u šumama. Lišće drveća žuti i opada pre vremena. Ovaj prirodni fenomen se može uočiti već nekoliko godina, ali ako se i dalje ne dese nikakve promene, možemo vremenom izgubiti i naše šumske površine - dodao je ovaj stručnjak.
„Čovečanstvo bi sada zaista trebalo da shvati da vodu ne treba puštati, već je treba zadržati. To znači da kanali, koji su napravljeni 70-ih godina, a vodoprivreda trenutno radi tako da leti napuni kanale a zimi ispušta vodu, a to je u potpunost suprotno od prirodnog toka, to bi trebalo raditi obrnuto, na proleće treba napunili kanale, i tom vodom potopiti ovo područje.”
Prirodno stanje se više ne može vratiti, ali se stanje može popraviti. Zaustavljanjem voda i nivo podzemnih voda bi bio viši, vratila bi se u svoj prirodni oblik, pa bi pustara ponovo ozelenila. A ako oživi vegetacija zemljišta, onda bi se pokrenuo i ciklus i stvorio bi se ponovo prirodni poredak, koji je zapravo neophodan da bi sve funkcionisalo kao pre nekoliko decenija – smatraju stručnjaci.
